Укупно приказа странице

Имагинарна редакција

Имагинарна редакција
Имагинарна редакција

Сазвежђе З

Сазвежђе З
ПРЕТПЛАТА. На нејавне, приватне делове Портала. У свом склопу, Портал открива, много више, од стотинак интернет-локација, албума слика, архива, библиотека, које садрже хиљаде публикованих књижевних прилога, књига, фотографија, страница, вести, идеја и иницијатива, пре свега, издавачких, које разбијају балканску и српску официјелност, жабокречину, подстичући савременике, и оне који долазе да у свету књижевности и културе пронађу смисао и испуне живот, отварајући прозорчиће на Балкану, који су или затворени, или зазидани........

Translate

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

четвртак, 18. јануар 2018.

Инострани гости "Шумадијских метафора"



Ричард Бернс (1943), Енглеска


СВИЛЕН КОНАЦ:
    Циганска песма, песникова страна

Ево песме директно из циганског срца
Праћене рукама на хармоници
И његовим другом на виолини. Магла и киша
Били су преци његове мелодије
Али нема ништа магловито или несигурно
око тога.
То је свилен конац. Светлост удара на
много начина.
Као нож наоштрен и уперен
Али с убодом заустављеним на гази.

А овде је пуна страна без прецртавања
У скривеном ћириличном писму на зеленом
 балконском столу
Чији крајеви лепршају на поветарцу, а притиска
 их новчић
Из џепа човека који је написао
Овај текст који би ветар волео
Да отргне. Човек који је ушао унутра да прича
Преко телефона са неким у иностранству,
Никада се није вратио на балкон.

Превод с енглеског Јасна Б. Мишић

___________________________________


Педро де ла Пења (1944), Шпанија


КЕОПС

Моје дело је моја пирамида.

Сада гледам како расту стихови
које, заборављен, написах.

Чак ни моји нису. Они су камење
разбијено, пресахли бунари, дине
смрачене, со и сунце и ветар
уништитељи грубих површина
где се костреши мачји хрбат
док снивам смлављен и отуђен,
у свом бдењу.

Између својих сенки крстарим
– лавиринтима ничије ризнице –
и стресам се ганут.

У њима сам чувао
своје године тишине.
Због тога су они мој гроб.

С шпанског превео БРАНИСЛАВ ПРЕЛЕВИЋ

      ______________________

      извор: Душан Стојковић ЕХО СНА : (Антологиуја песама иностраних гостију фестивала "Шумадијске метафоре")  - Младеновац, 2017, стр. 170 - 171 .... видети више, предговор

среда, 17. јануар 2018.

НЕФТАЛИ САНДОВАЛ-ВЕКАРИЋ (1939)


НЕФТАЛИ САНДОВАЛ-ВЕКАРИЋ (1939)*

Колумбија
(2001)


ПОЕМА ЗА Т. С. ЕЛИОТА

Кад мислим о теби, Томасе С. Елиоте, мислим
о Витмену,
на оном великом континенту који се пружа
од Аљаске до Патагоније.
Деца смо авантуре и барута,
бунта и немира,
Нека кажу, ако није тако, краљица Изабела
Кастиљанска
и палата Бакингемска, ако се сећаш Френсиса
Дрејка

и гусара.

Није до нас, него у звездама.

Имамо божанску привилегију
да претварамо ништа
у измаштане светове
док ти и ја разговарамо за време
шоље чаја и два тоста.

Њујорк и Лондон у Фајненшел Тајмсу
Мадрид
летовима Луфтханзе прелеће
са једне
на другу тачку Земље;

Београд
Истанбул
у Оријент експресу
али не срећемо Пјера Лотија
ни бегове Калкуте.

На Босфору жељезни мостови,
жељезни путеви.

Киплинг нам послужује тамни бренди са
јагодама из Србије.
С времена на време,

солунски хероји говоре нам о француској,
о муницији
неупотребљивој, о наивној нади у бродове који
не долазе,
о рањеницима који умиру на обалама морским,

хероји солунски
прекривени ожиљцима и медаљама
(јадна Србија, увек сама,
издана и сама...
цветају ли можда руже
у зиму?),

говоре нам о Српкињама што одевене у војничко
одело
мету домовину,
чисте раскршћа,
постављају тробојке на балконе,

и ти

и ја

далеко од Америке, носталгични за Лондоном,

носталгични за Србијом

Polarna svetlost Island

понедељак, 15. јануар 2018.

Antarktik NIJE ono sto mislite - Nema 24 satnog Sunca!

„У Његошевом дјелу сусрећу се двије силе које имају дубок цивилизацијки сукоб. Сусрећу се двије кључне традиције -- хеленистичка и јудеохришћанска. То је сусрет хеленистичког и хришћанског -- сусрет Логоса и Откровења", казао је Ломпар

 http://www.maticasrpskacg.org/
Говорећи о дјелима Петра II Петровића Његоша, Ломпар је казао да је у њима присутан дубок цивилизацијски сукоб. „У Његошевом дјелу сусрећу се двије силе које имају дубок цивилизацијки сукоб. Сусрећу се двије кључне традиције -- хеленистичка и јудеохришћанска. То је сусрет хеленистичког и хришћанског -- сусрет Логоса и Откровења", казао је Ломпар, и додао да је Његош, „као стуб српске културе" пратио европски такт дајући својим дјелима надлични тон. „Он је преокренуо Косовски завјет, дајући му надлични тон", сматра Ломпар. Хашки трибунал за промјену српске јавне свијести Ломпар се осврнуо и на помињање Његоша и „Горског вијенца" у процесу против Радована Караџића, који се води у Хашком трибуналу. „Помињање Горског вијенца у тужиочевим ријечима, у оквиру суђења која трају у Хашком трибуналу, има за циљ да обезбиједи судску подршку за институционалну промјену наше јавне свијести. То је циљ који, нажалост, оглашавају и носиоци власти у Србији. Неопходно је, отуд, криминализовати српску културну и историјску традицију у највећем могућем степену. Као највећи српски пјесник, Његош је изузетно погодан за овакву намјеру", нагласио је Ломпар.

Vatikanska opservatorija zla (projekat lucifer)