Укупно приказа странице

Портал Сазвежђа З

Портал Сазвежђа З
Заветине

ПОДВУЧЕНО. Претплата

ПОДВУЧЕНО. Претплата
ЉУДИ МЕСЕЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ. - Приватни књижевни часопис. Годишња претплата на онлајн верзију 2000,00 динара. Уплата се врши преко Пост нета на тел. уредника + 381 3006950, са обавезним именом и презименом претплатника и кућном адресом. Претплaтник добија на поклон и два годишња приступа локацијама које су заштићене (нејавне, затворене), по свом избору

Докажите!

Докажите! Један од начина да помогнете правим независним медијима у Србији, Порталу Сазвежђе З, Немогућим "Заветинама" (немогућим јер опстају у немогућим условима!) је да се претплатите на неки од часописа "Заветина", или од књига - које су скоро свуда блокиране по Србији. Докажите да вам је, доиста, стало до стварно независних медија и независних издавача!

ВЈЕРУЈУ

КОЛО. У колу смо једнаки
– Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Данас нисмо довољно свесни значења које оно има. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло, превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво – објаснила је Селена Ракочевић, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности, на недавној конференцији за новинаре у Етнографском музеју, коју је пренео Танјуг. Она је подсетила да коло тек последњих деценија поприма значај који данас има и поменула је „моравац”, „кукуњеш”, „жикино коло”, „моравско коло”, док последњих деценија доминира „ужичко коло”. – Коло је попримило препознатљиву функцију српског националног идентитета и због тога се у народу назива „српским колом”, колоквијално „колцем” или једноставно „коло” – рекла је Селена Ракочевић, али је појаснила и да се Унескова номинација не односи на „влашко коло”, „чачак”, „бугарку”, „мало” или „велико коло” са територије Војводине.извор: Политика

четвртак, 17. мај 2018.

Госпојинске свечаности 2015 - Бора Дугић

Mitar Vasic i Bora Dugic

Bora Dugic skakavac

Зашто сам на овај дан тужан?


Главна сеоска Слава Мишљеновца ( у коме сам рођен) је Спасовдан. На Велики четвртак, први дан Заветине, село као да је замукло. Пред капијама су лимузинед гостију, али људи нигде.
   Некад није било тако.
   Кренули смо аутом до манастира Виовница, преко Кучева, Кучајне, Мелнице.
   Успут смо застали крајх неких кућа, самљених и напуштених.

..  Кућа крај пута. Ту је неко некад живео. Никад нисам свраћао, али сад смо застали...



..
Тако изгледа са стране окренуте северу. А овако на јужној страни.



..   Мала шумска кућица. Две просторије. Скинута улазна врата. Прва соба је за људе, породицу. Друга има јасле, где је могао да стане  пар волова и коња. Шта је тим људима требало више. Лепо имање на ападини изнад пута. Стотине кошница на том имању...
    Кренули смо даље. Форд лако савлађује успон, али стока, волови, пешак? Није лако било превалитуи тих двадесетак и кусур километара према Петровцу (на Млави).
     Зауставили смо се после десетак километара, крај једног бунара крај пута, врх је брда, а вода на тринаест метара. Нигде никог. Има и сто са клупом иза бунара. Захватио сам воду, чудно, има укус муља, значи да бунар није годинама чишћен... Ко га је подигао, када? 2007?
На имању јужно од бунара у прашуми кућа, али без крова. Пробијам се кроз шибље, и воћњак ко зна када напуштен, можда пре тридесет година? Видим нешто - што ме толико растужује, слику апсолутне напуштености, на изузетном комаду имања, смештеном на терасастој падини. Отпао кров. кућа плотара. Около ње овако дебеле шљиве, и друго дрвеће, ораси, липе, све што је човеку потребно. Дрвеће расте и чува успомену на власнике о којима појма немам. Заустављају се неки људи које не познајем, поздрављам их и питам како да дођем до куће Жике из Рановца. Кога Жике? - Па постоји један једини, Макуљевић. Објашњавају ми, не питају ме откуда знам Макуљевића. Ретко сам пролазио овуда, у животу. Требало је чешће. Један од тих Рановчана откривца крај бунара дивљу метвицу, вади нож и ископава неколико струкова метвице, лековите биљке, да је пресади на свом имању. Одлазимо пре њих...

...  Ето остатака те куће о којој причам, и коју раније нисам примећивао. Увек сам некако журио и у журби губио из вида такве ствари.




...




























..

.

.

.

.
Није мали број таквих примера пропадања и напуштања животног простора у овом крају велике виталности. Војвода Карађорђев из Првог српског устанка Пауљ Матејић је из првог села на нашем даљем путу, село је не лепом месту и довољно удаљеном од главних путева и Турака, што се каже. Мелница се граничи са Витовницом, опет једним прелепим селом у овом крају, са  познатим манстиром, краљевском лавром. Којој је ктитор српски краљ Милутн... Села као из сна, лепо одабрана...
    У тим селима има, наравно и лепих кућа, и ограда, и људи, и процветалих липа, и процветалих стабала руја, светог дрвета ових крајева.
    Наша патрола, тј. Патрола Портала Сазвежђа З зауставља се у манастиру Витовници, тј у клисури реке Витовнице, на кладенцу Св. Јована. Нисмо журили, не. Иако је велики празник, гле, за неких сат-два колико смо се задржали, није било ни четири душе (посетиоца, рачунајући и нас)...
    Зашто сам на овај дан толико тужан? Због много чега. И због онога што сам испричао, и што нисам испричао, понајвише због многих уочених ствари између редова...
     Зову је требало да дођемо овде да беремо за сируп, јер има тако крупне цветове. А стене около манастира, и одјек кукања кукавице, и жубор реке у човека уносе неки неизрецив мир...

..

---

..
    = извор: Патрола Портала Сазвежђе З

Уторак, 19. август 2003.

ВЕЛИКА МАГАЗА, јуче (Кућа Лукића, Мишљеновац, Звижд)

(...
Уторак, 19. август 2003. (Л. Б.)* 22:10 ч.

Припремио за штампу (часопис) ЗАВЕТИНЕ Плус ултра 25-30 /2003.** Одштампане корице.
Несносна врућина, тропска. Лето без кише.
Звао Ш. - Овде олуја, сломила саксије са цвећем.
Купио нови телефон...

(...)
ЗАВЕТИНЕ  15 - 20/ 2003.
Рачуница. Припрема. Штампа...
Добит?

Једна свеска у сивом. Бележница. "Уметност махагонија".
Ова свеска у торби........
Страховито спарно.

Кажу да ће овакакв бити и октобар. Бабље лето.
Харп-лето.
Прсла ми нова сијалица. Пала у лавабо. Разбила се у парампарчад.

       Око 23 ч.
Разговор са М. Ускоковић.
Тражи "Трећу Србију".***
Да поклони примерак пријатељу који живи у Паризу.

Препричава се и куди у УКС мој есеј штампан у Липару о ... у суштини превредновању...

Слике из Горњег Звижда, предвече, јуче... Волуја. Снимак Б. Веддер

__________________________

   * Лабудово брдо. Уочи вашара у Раброву, Преображења.
    ** Часописи које сам издавао и штампао те године, 2003, без - понављам - ичије помоћи. Три часописа. Усудио сам се. Понекад и гладовао због часописа. Јер су професорска плата и дечија породична пензија биле недовољне и за најскромнији живот. Да ли сам припрема и издавао о свом трошку те часописе због добити? Не због зараде, каква црна добит и зарада! Због културне добити. Часописи тог времена, који су још увек излазили, редовно или с времена на време, али о туђем трошку, били су најодвратније "културно смеће" Србије, јер су углавном били огавна гнезда културњака-секташа, тј. разговарали су са собом.
   У суштини, мали је број људи схватао у Србији шта радим, али и ти људи који су схватали, нису ништа учинили да ми помогну, да ме подупру. Напротив. Требало би, једном, и о томе детаљније, и без длаке на језику писати.
   Сви су хтели џаба, и потајно и хонорар, бесплатне примерке.
   Правили су се, као да појма немају како уопште успевам да  припремим и одштам тај симболични број штампаних примерака.
   Видим где сам грешио после 15 година. Требало је заузети став и никоме никад не дати џаба ниједан број мојих часописа.
   У суштини ја сам почео да разабирам страховит и погубан утицај жилавог и апсурдног титоизма, који је упропастио неколико генерација, а књижевнике посебно...
   Требало је да почнем да објављујем своје дневнике и бележнице, и мемоаре, уместо штампања часописа.
    А не да ширим некакве концентричне кругове "Заветина", где су се брзо ифилтрирали разноразни тобожњи "сарадници" и искрени  ствараоци. ..

   *** Први број изашао и промовисан на промоцији, у Београду, мојих Сабраних радова УМЕТНОСТ МАХАГОНИА, неколико месеци после неочекиване смрти наше мајчице Наталије (2003). 
     (16.05. 2018)

Исто, Горњи Звижд


        = извор: ИЗ НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА (МИШЉЕН. МИШЉЕНОВА ЗАГРАДА)     

среда, 16. мај 2018.

Много непознаница

(...)
Толико паучине у нашој кући на селу. Као да је луче не пауци, него време, године, смрти блиских бића... Бришем паучину, где год је угледам... али она као да се појављује поново и поново... заинат...

Понедељак, 14. јули 2003. Око 22: 42 ч

Телефонирам , и питам.
-  Како си? Где си?
Каже име варошице на југу Србије.
Откуд тамо?
- Како си?
- Лоше... не могу више...
Болест... Да ли  говори о болести?*
- Јавићу ти се сутра, кажем. - Води рачуна о себи...
- Више нема о чему да се води рачуна...
-  ??!!

  ____________

      * Петнаест година касније, уочи Спасовдана 2018. године, помишљам, можда је, још тада, знала, за своју,  потајну и подмуклу болест, која ће је однети у неколико месеци, крајем јуна 2016. Много је непознаница. Бог да јој душу прости...

ДИПЛОМАТИЈА КВИНТЕ, "ВЕЛИКИХ"



 Неће бити компромисне понуде Запада за Косово
За водеће западне земље независност КиМ је завршен процес, што потврђују чињеница да ће Еулекс од 15. јуна имати саветодавну улогу, као и све отворенија подршка формирању тзв. косовске војске -

КОМЕНТАР : -  Василијепре 11 сати. -  Највећи проблем је што је за Америку и Запад статус Косова решен и о томе не желе да разговарају и, како незванично сазнајемо, највише што нуде Београду јесте формирање Заједнице српских општина, што је дефинисано Бриселским споразумом. Треба реци народу у цему је проблем.    Када дипломате великих дрзава несто признају онда се готово никада не врацају уназад без обзира дали је уцињена греска или не ради кредибилности дрзава и њихових дипломатских представника. Србија немозе признати Косово јер се ради о историјској и духовној вези и вазности Косова за српски народ у будуцности а осим тога ту је и правна резолуција цовецанства то јест УН 1244. Косово није нека приватна твртка која се након пропасти ликвидира и престаје постојати за бивсег власника или се регистрије под другим именом неког новог власника.Западне дрзаве се понасају према Косову као да се ради о приватној фирми. То је филозофија економије а не зивота и духа народа.
Неће бити компромисне понуде Запада за Косово
За водеће западне земље независност КиМ је завршен процес, што потврђују чињеница да ће Еулекс од15. јуна имати саветодавну улогу, као и све отворенија подршка формирању тзв.косовске војске