(Илустрација Ивана Раденковић)
Министарство културе већ четврту годину отвара конкурс за стране издаваче заинтересоване за превођење српске литературе
Следеће године на Сајму књига у Лајпцигу Србији ће бити посвећена посебна пажња, као земљи почасном госту, па ће стога тежиште ове године бити на превођењу дела на немачки језик и на посвећености немачким, аустријским и швајцарским издавачима, каже за „Политику” Зоран Хамовић, специјални саветник министра културе Републикe Србије.
Ово је четврта година заредом у којој Министарство културе Републике Србије отвара конкурс за заинтересоване иностране издаваче, за пројекат превођења и објављивања књига, нарочито савремене српске књижевности. При Министарству културе постоји фонд за суфинансирање превођења српске литературе на стране језике и плаћање ауторских права, док заинтересовани страни издавачи сносе остале трошкове штампања књига, каже Хамовић.
Министарство културе Републике Србије омогућава страним издавачима да се јаве на конкурс, бирају књиге и добијају одређену финансијску подршку, а према Хамовићевим речима најважније је створити континуирано поверење и сарадњу са већим бројем страних издавача. У протекле три године, у оквиру Међународног београдског сајма књига, додела награде „Доситеј Обрадовић” страним издавачима који објављују нашу књижевност створила је међу њима посебан углед.
Потребна је спремност наше стране да ове године подржи пре свега оно што издавачи са немачког говорног подручја траже. Добар избор и предлог страним издавачима могу да направе и наши преводиоци који живе у иностранству и који имају контакте са страним издавачима. Од ове године почећемо и са годишњом листом остварења српске књижевности. Оно што је нашим читаоцима интересантно, не мора да буде занимљиво на исти начин и странцима. Издавачи нерадо ризикују и тешко се одлучују за објављивање непознатих писаца, са мање присутних језика, објашњава Хамовић, додајући да постоје ексклузивни издавачи који воле да експериментишу и дају шансу доброј литератури која не долази као производ комерцијалне инерције, али наравно они то раде само до одређене границе и на своју штету.
– Министарство културе Републике Србије подржаваће ове и наредне године гостовања наших писаца у иностранству, у знатно већем обиму него до сада. Страни издавачи радије ће објавити српске савремене писце, пре свега због тога што они могу да буду гости књижевних вечери и да на најбољи начин говоре читаоцима. Будући да немамо српске културне центре у Европи, осим онога у Паризу, за гостовања писаца користићемо и наше амбасаде, попут оне у Копенхагену, где већ имамо промотивни простор – објашњава Зоран Хамовић.
Иначе, ова година у Србији биће проглашена годином књиге и језика, од 23. априла 2010. до 23. априла 2011. године, са два јубилеја посвећена Меши Селимовићу и Иви Андрићу.
Министарство културе већ четврту годину отвара конкурс за стране издаваче заинтересоване за превођење српске литературе
Следеће године на Сајму књига у Лајпцигу Србији ће бити посвећена посебна пажња, као земљи почасном госту, па ће стога тежиште ове године бити на превођењу дела на немачки језик и на посвећености немачким, аустријским и швајцарским издавачима, каже за „Политику” Зоран Хамовић, специјални саветник министра културе Републикe Србије.
Ово је четврта година заредом у којој Министарство културе Републике Србије отвара конкурс за заинтересоване иностране издаваче, за пројекат превођења и објављивања књига, нарочито савремене српске књижевности. При Министарству културе постоји фонд за суфинансирање превођења српске литературе на стране језике и плаћање ауторских права, док заинтересовани страни издавачи сносе остале трошкове штампања књига, каже Хамовић.
Министарство културе Републике Србије омогућава страним издавачима да се јаве на конкурс, бирају књиге и добијају одређену финансијску подршку, а према Хамовићевим речима најважније је створити континуирано поверење и сарадњу са већим бројем страних издавача. У протекле три године, у оквиру Међународног београдског сајма књига, додела награде „Доситеј Обрадовић” страним издавачима који објављују нашу књижевност створила је међу њима посебан углед.
Потребна је спремност наше стране да ове године подржи пре свега оно што издавачи са немачког говорног подручја траже. Добар избор и предлог страним издавачима могу да направе и наши преводиоци који живе у иностранству и који имају контакте са страним издавачима. Од ове године почећемо и са годишњом листом остварења српске књижевности. Оно што је нашим читаоцима интересантно, не мора да буде занимљиво на исти начин и странцима. Издавачи нерадо ризикују и тешко се одлучују за објављивање непознатих писаца, са мање присутних језика, објашњава Хамовић, додајући да постоје ексклузивни издавачи који воле да експериментишу и дају шансу доброј литератури која не долази као производ комерцијалне инерције, али наравно они то раде само до одређене границе и на своју штету.
– Министарство културе Републике Србије подржаваће ове и наредне године гостовања наших писаца у иностранству, у знатно већем обиму него до сада. Страни издавачи радије ће објавити српске савремене писце, пре свега због тога што они могу да буду гости књижевних вечери и да на најбољи начин говоре читаоцима. Будући да немамо српске културне центре у Европи, осим онога у Паризу, за гостовања писаца користићемо и наше амбасаде, попут оне у Копенхагену, где већ имамо промотивни простор – објашњава Зоран Хамовић.
Иначе, ова година у Србији биће проглашена годином књиге и језика, од 23. априла 2010. до 23. априла 2011. године, са два јубилеја посвећена Меши Селимовићу и Иви Андрићу.
Као уникатан пример професионалног односа према представљању наше књижевности у свету, књижевни критичар Владислава Гордић-Петковић наводи пројекат „Српска проза у преводу” београдске издавачке куће „Геопоетика”.
– Бирајући компетентне и сензибилне преводиоце који у правом смислу те речи бдију над текстом, уредници „Геопетике” изабрали су и романе који одлично комуницирају са страним читаоцима: пре свих, то су Басарина „Фама о бициклистима” и „Страх и његов слуга” Мирјане Новаковић. Превођење на стране језике не треба да буде пишчев лични ризик ни усамљен подухват, већ дуготрајна, упорна и пажљиво вођена кампања за освајање уског круга књижевних сладокусаца, и то најпре оних у блиском суседству. Мали европски издавачи са профилисаним едицијама попут печујског „Јеленкора” или италијанског „Зандонаи” имају више мотива, воље и простора за то него велике издавачке куће – каже за наш лист Владислава Гордић-Петковић, предлажући роман Мирјане Ђурђевић „Каја, Београд и добри Американац” за превођење на енглески, јер он представља српску књижевност у љупкој, слатко-горкој комбинацији локалног и глобалног, сатиричног и сентименталног, док у скорој будућности свакако треба представити романе Јудите Шалго, Јелене Ленголд и Љубице Арсић, Милете Продановића и Александра Гаталице.
Марина Вулићевић
-------------------------------------------------
Преводи у Српском ПЕН-у
Српски ПЕН центар недавно је уприличио изложбу књига наших писаца, које су преведене на стране језике, као и неколико антологијских издања посвећених српској књижевности. Према речима Гојка Божовића, члана управе Српског ПЕН-а, већина тих издања није доступна ширем кругу читалаца, и управо због тога постоји намера да буде основана библиотека превода дела наших писаца на стране језике. Међу преведеним књигама могу се видети издања Великићевих романа „Руски прозор”, у македонској издавачкој кући „Слово”, у едицији „Сто словенских романа”, као и „Вија Пула” у италијанском „Зандонаију”, затим „Друид из Синдидуна” Владислава Бајца, у издању грчког „Кедроса”, као и романа „Хамам Балканија” истог аутора у хрватској „Фрактури”, бугарској „Сијели” и аустријском „Визеру”. Могао се видети и превод књиге „Лудвиг” Давида Албахарија у немачком „Еихборну”, збирка прича Михајла Пантића „Ако је то љубав” у бугарском „Колибрију” и мађарском „Тимпу”, „Прељубници” Виде Огљеновић у грчкој „Метахмији”, три књиге Драгослава Михаиловића у бугарској „Стигмати”, поезија Драгана Драгојловића на шпанском, кинеском и турском. На јапански су преведена дела Милорада Павића и Љубомира Симовића, а у Украјини је објављена Антологија српске приче.
М. В.
[објављено: у Политици: 29/01/2010]
пошаљите коментар погледајте коментаре (1)
Повезани текстови
Одбрана од шунда и кича
Нема коментара:
Постави коментар