Антологијa поезије српског романтизма / С. Ракитић (27.9.11. 10.03)

Знак препознавања

Српска књижевна задруга управо је објавила Антологију поезије српског романтизма, коју је сачинио песник Слободан Ракитић.

На 620 страна - са предговором, биографијама, библиографијама, речником, Ракитић је свестрано представио српску поезију 19. века.

Антологија се састоји из три дела: ПРЕДРОМАНТИЗАМ:Доситеј, Пачић, Соларић, Видаковић, Дошеновић Мркаљ, Милованов, Боројевић, Хаџић, Стерија, В. Суботић, Грујић; РОМАНТИЗАМ: Сарајлија, Јовић, Кодер, Његош, Ј. Суботић, Прерадовић, Живковић, Пуцић, Ј. Илић, Радичевић, Ј. Сундечић, Ненадовић, Српкиња, Каћански, Николић, Ђ. Јакшић, Змај, Драгашевић, Павловић, Димитријевић-Дејановић, Костић, Никола I, Поповић, Абердар, Шапчанин, Васић, Грчић Миленко, П. Сундечић; ПОСТРОМАНТИЗАМ: В. Илић, Митровић, Шантић, М. Јакшић.

Књига има књижевно-историјску и књижевно-естетску димензију.

Дух 19. столећа прате високи песнички домети и узлети великих песника и стихова.

Портрете 44 песника нацртао je Предраг Драговић.

Књигу ће новинарима, у четвртак, 29. септембра, представити проф. др Мило Ломпар. Одабране песме чита Срба Милин.

Извор: Секретерријат УКС

Фуснота о побуни и отпору / Б. Тукадруз

Амблем ЗАВЕТИНА

.............Марко Краљевић у лику и подобију Амона, појавио се међу Србима, по трећи пут. Правог отпора и бунта нема довољно, више је то псеудо бунт и отпор, који не баца дуге погледе уназад и унапред. Пожелим да поново објавим роман «Доктор смрт», који сам у своје време (2003) морао да објавим под псеудонимом, због многих ироничних и погођених места, попут ових реченица: «А ти би, после свега, могао да се оканиш обзирности. Зашто би тетошио Абрамовића, или Јексераше и Парајексераше и сву ту тзв. српску књижевну боранију, од оних ушанчених на београдским брдима, до књижевних лутака у самом центру. О, да може да устане из гроба на пар дана Домановић, како би ишамарао све те фушере, све те покондирене тикве од-до!Евентуални рецензент, данашњи, морао би добро да утуви наук прошлости: зло се шиба једноструком а добро троструком камџијом. А најбоља је домановићевска камџија немилосрддног хумора..... Сети се Геце кона и Ђоке Ђокића. Његову воденицу су уставили најгори, по налогу најгорих. Префарбали су је дречавом црвеном фарбом, дали јој ново име Црвена воденица. И она је млела брашно за апетит оних који ће убити апетит, а ако се неко од тих црвених воденичара поново роди, родиће се као пас. ...» (итд. видети више, Белатукадруз, доктор смрт, Едиција Браничево, 2003, стр. 20-21, и даље!)

Ви који мислите да ширите побуну и отпор у српској бирократској књижевности, оканите се тзв.  погледа «Друге Србије»  и позивања на Р. Константиновића и комп. Мољковићева Библиотека  «Стварност књижевности», а посебно његова Аутобиографија околиша, тј. књижевно-политичка огледања, били су давно-давно овде пример оног једино могућег отпора... Па, потражите забрањене и незабрањене књиге покојног Илије Мољковића, и прочитајте пажљиво. Никад није касно......... 

Видети више : http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/10/%D1%84%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B8-%D0%B8-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83/