Уторак, 19. август 2003.

ВЕЛИКА МАГАЗА, јуче (Кућа Лукића, Мишљеновац, Звижд)

(...
Уторак, 19. август 2003. (Л. Б.)* 22:10 ч.

Припремио за штампу (часопис) ЗАВЕТИНЕ Плус ултра 25-30 /2003.** Одштампане корице.
Несносна врућина, тропска. Лето без кише.
Звао Ш. - Овде олуја, сломила саксије са цвећем.
Купио нови телефон...

(...)
ЗАВЕТИНЕ  15 - 20/ 2003.
Рачуница. Припрема. Штампа...
Добит?

Једна свеска у сивом. Бележница. "Уметност махагонија".
Ова свеска у торби........
Страховито спарно.

Кажу да ће овакакв бити и октобар. Бабље лето.
Харп-лето.
Прсла ми нова сијалица. Пала у лавабо. Разбила се у парампарчад.

       Око 23 ч.
Разговор са М. Ускоковић.
Тражи "Трећу Србију".***
Да поклони примерак пријатељу који живи у Паризу.

Препричава се и куди у УКС мој есеј штампан у Липару о ... у суштини превредновању...

Слике из Горњег Звижда, предвече, јуче... Волуја. Снимак Б. Веддер

__________________________

   * Лабудово брдо. Уочи вашара у Раброву, Преображења.
    ** Часописи које сам издавао и штампао те године, 2003, без - понављам - ичије помоћи. Три часописа. Усудио сам се. Понекад и гладовао због часописа. Јер су професорска плата и дечија породична пензија биле недовољне и за најскромнији живот. Да ли сам припрема и издавао о свом трошку те часописе због добити? Не због зараде, каква црна добит и зарада! Због културне добити. Часописи тог времена, који су још увек излазили, редовно или с времена на време, али о туђем трошку, били су најодвратније "културно смеће" Србије, јер су углавном били огавна гнезда културњака-секташа, тј. разговарали су са собом.
   У суштини, мали је број људи схватао у Србији шта радим, али и ти људи који су схватали, нису ништа учинили да ми помогну, да ме подупру. Напротив. Требало би, једном, и о томе детаљније, и без длаке на језику писати.
   Сви су хтели џаба, и потајно и хонорар, бесплатне примерке.
   Правили су се, као да појма немају како уопште успевам да  припремим и одштам тај симболични број штампаних примерака.
   Видим где сам грешио после 15 година. Требало је заузети став и никоме никад не дати џаба ниједан број мојих часописа.
   У суштини ја сам почео да разабирам страховит и погубан утицај жилавог и апсурдног титоизма, који је упропастио неколико генерација, а књижевнике посебно...
   Требало је да почнем да објављујем своје дневнике и бележнице, и мемоаре, уместо штампања часописа.
    А не да ширим некакве концентричне кругове "Заветина", где су се брзо ифилтрирали разноразни тобожњи "сарадници" и искрени  ствараоци. ..

   *** Први број изашао и промовисан на промоцији, у Београду, мојих Сабраних радова УМЕТНОСТ МАХАГОНИА, неколико месеци после неочекиване смрти наше мајчице Наталије (2003). 
     (16.05. 2018)

Исто, Горњи Звижд

        = извор: ИЗ НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА (МИШЉЕН. МИШЉЕНОВА ЗАГРАДА)